15 апр Kako se boriti sa alergijskim rinitisom: dijagnoza, prevencija i lečenje

Kako možemo da saznamo koje su naše alergije i šta možemo da učinimo da olakšamo život sa sezonskim ili stalnim alergijskim rinitisom? Pročitajte članak da biste saznali.

Sezonski ili stalni alergijski rinitis?

Mnogi ljudi znaju da je alergijski rinitis podeljen na dva glavna tipa – sezonski i stalni (perzistentni – koji traje tokom cele godine). Nažalost, mali broj ovih ljudi zna koja od ove dve vrste alergija zagorčava njihov život.

Uprkos svom nedvosmislenom nazivu, stalnom rinitisu nije potrebno 365 dana da bude prepoznat kao takav. Nevladina organizacija ARIA (Allergic Rhinitis and its Impact on Asthma) pravi sledeću razliku na osnovu učestalosti i trajanja simptoma:

• Sezonski (intermitentni) alergijski rinitis: simptomi su prisutni do 4 dana u nedelji i traju manje od 4 nedelje.
• Stalni (perzistentni) rinitis: simptomi su prisutni najmanje 4 dana u nedelji i traju 4 nedelje ili više. Ovi simptomi su znatno izraženiji, a glavni je zapušen nos.

Simptom	Sezonski alergijski rinitis	Perzistentni alergijski rinitis
Zapušen nos	Ponekad	Redovno
Sekrecija iz nosa	Vodeni sekret	Ponekad, sa postnazalnim slivanjem i mukoznim sekretom
Svrab	Uvek	Ponekad
Poremećaj čula mirisa	Ponekad	Često
Problemi sa očima	Često	Relativno retko
Bronhijalna astma	Ponekad	Često
Hronični rinosinuzitis	Retko	Često

Dijagnoza alergijskog rinitisa

Dijagnoza alergijskog rinitisa se postavlja pomoću dve glavne metode:

Kožni test (kožna proba ili skin-prick test)

Ovo je poželjna metoda zbog brzine, pogodnosti, pristupačne cene i relativne tačnosti. Lagana ogrebotina se nanosi na unutrašnju stranu ruke pomoću igle natopljene sumnjivim alergenom. IgE antitela (imunoglobulin E), koja reaguju na alergene u disajnim putevima, takođe su prisutna u koži. Dakle, ubod alergena koji izaziva respiratorne simptome alergijskog rinitisa izaziva kožnu reakciju u vidu crvenog osipa koji svrbi.

Pošto je histamin glavna supstanca odgovorna za alergijsku reakciju u kožnim testovima, preporučuje se da pacijenti ne uzimaju antihistaminike do 7 dana pre dana testa. Postoje i slučajevi lokalnog alergijskog rinitisa koji se ne mogu otkriti kožnim testovima

Test iz krvi

Ova metoda se koristi kao dodatak ili umesto kožnog testa ako se iz nekog razloga prvi ne može uraditi. U tu svrhu se uzima uzorak krvi koji se testira na serum specifična IgE antitela na određene alergene. Visok nivo antitela u krvi ukazuje na reakciju na alergen.

Ialoclean brzo kontroliše nazalnu sekreciju, takođe i u slučaju alergijskih reakcija.

Prevencija sezonskih i celogodišnjih alergija

Kada identifikujemo alergen, možemo preduzeti korake da ga izbegnemo. Ponekad je to lako, ali češće je nezgodno i dugotrajno. Na primer, uklanjanje buđi u kući zahteva stalno odvlaživanje, popravke kao i uklanjanje izvora vlage.

Zaštita od grinja i štetočina povezana je sa opsesivnim čišćenjem, zaštitom jastuka i dušeka posebnim navlakama, odlaganjem tepiha i drugo. Izbegavanje polena zahteva strpljiv boravak kod kuće, posebno u suvim, vetrovitim danima između 5 i 10 časova ujutru.

Mehanizam alergijske reakcije

Da bismo bolje razumeli pristupe lečenju celogodišnjih i sezonskih alergija, moramo da razumemo kako one nastaju. Kod alergijskog rinitisa, imamo alergen koji dolazi u kontakt sa sluzokožom disajnih puteva i vezuje se za senzibilizovane imune ćelije koje se nazivaju mastociti.

Ove ćelije se vezuju za IgE antitela – rezultat prethodnog upoznavanja tela sa alergenom. Mastociti aktivirani IgE antitelima luče histamin i na taj način se pokreće niz reakcija koje uključuju oslobađanje više proinflamatornih supstanci kao što su leukotrieni i prostaglandini.

To dovodi do proširenja krvnih sudova, upale tkiva, suženja nosnih prolaza i začepljenja sinusa, što zauzvrat izaziva kijanje, kašalj, curenje iz nosa, suzenje očiju i svrab. Ako se ne kontroliše na vreme, ova reakcija može izazvati oštećenje tkiva.

Lečenje alergijskog rinitisa

Alergijski rinitis se leči sa nekoliko vrsta lekova, od kojih su mnogi nove, znatno bezbednije verzije starih antialergijskih lekova. Ako patite od alergijskog rinitisa, preporučujemo vam da počnete sa lečenjem pre početka alergijske sezone. Ovo će značajno smanjiti rizik od komplikacija kao što su infekcije sinusa.

Antihistaminici

Ovi lekovi, poznati i kao H1 antagonisti, blokiraju delovanje histamina, glavnog uzročnika simptoma alergijskog rinitisa. Antihistaminici su često prvi tretman koji preporučuju stručnjaci jer se mnogi od njih izdaju bez recepta. Nedostatak antihistaminika, posebno starijih formulacija je što izazivaju pospanost. Posebno su efikasni protiv kijanja, curenja iz nosa, svraba i suzenja očiju, ali ne toliko kod začepljenog nosa, što predstavlja veliki problem kod perzistentnog alergijskog rinitisa.

Dekongestivi

Njihova snaga je odčepljivanje nosa. Dostupni u oralnim oblicima i kao sprejevi za nos, lekovi za dekongestivu deluju na nervni sistem, izazivajući sužavanje krvnih sudova i pomažu u smanjenju sekrecije i olakšavanju disanja. Ali sa njim dolaze i mogući neželjeni efekti kao što su suva usta, nervoza, nesanica, ubrzan rad srca, visok krvni pritisak i oštećenje nazalne sluzokože. Zbog toga se preporučuje da ih koristite u ograničenom vremenskom periodu – samo nekoliko dana.

Intranazalni kortikosteroidi

Antiinflamatorni sprejevi za nos su veoma efikasni u ublažavanju alergijskog rinitisa. Oni pomažu da se „isključi“ imuni odgovor u nazalnim prolazima i obezbedi trajno olakšanje simptoma.

Intranazalni kortikosteroidi mogu da iritiraju nazalnu sluzokožu, ali nemaju neželjene efekte oralnih, injekcionih i inhalacionih kortikosteroida, uključujući gubitak gustine kostiju i povećanje telesne težine.

Sprej za nos sa hijaluronskom kiselinom

Ova vrsta proizvoda prirodno hidrira nazalnu sluzokožu, razblažuje nazalni sekret, olakšava njegovo eliminisanje i na taj način olakšava disanje. Hijaluronska kiselina pomaže u formiranju sloja koji ublažava iritaciju i ograničava direktan kontakt alergena iz okoline sa sluzokožom nosa.

Izražena hidratantna svojstva ovih sprejeva čine ih pogodnim za istovremeno lečenje i smanjenje neželjenih efekata od upotrebe dekongestiva i nazalnih kortikosteroida.

Odličan sprej za nos sa hijaluronskom kiselinom, ekstraktom kamilice i N-acetilcisteinom koji preporučujemo u sezoni alergija je Ialoclean Nasal.

Prirodni antiinflamatori (kurkumin)

Iako do sada postoji samo jedna studija u ovom pravcu, rezultati su obećavajući. Objavljena je 2016. godine u Annals of Allergy, Asthma & Immunology i pokazuje da 500 mg kurkumina (biološki aktivnog sastojka kurkume), kada se uzima jednom dnevno tokom 2 meseca, ozbiljno ublažava simptome alergijskog rinitisa i smanjuje indikatore upale.

Ovaj efekat je dokazan u grupi od 241 osobe u poređenju sa placebom, pri čemu u grupi koja je dobijala kurkumin imali u proseku 70% smanjenje nazalnih simptoma kao što su kijanje, svrab, curenje i začepljen nos i značajno poboljšano disanje.

Pored toga, došlo je do smanjenja broja proinflamatornih markera uključenih u patogenezu alergijskog rinitisa i povećane antiinflamatorne aktivnosti u telu, što sugeriše da uočeni klinički efekti nisu placebo već verovatan biološki mehanizam.

Antileukotrijeni

Alternativa antihistaminicima, oni blokiraju efekat proinflamatornih leukotrijena.

Stabilizatori mastocita

Smanjuju otok i sekreciju, sprečavajući oslobađanje proinflamatornih molekula iz mastocita.

Imunoterapija

Imunoterapija je usmerena na specifičan alergen i uključuje injekcije u rastućim dozama antigena dok se ne postigne doza održavanja, nakon čega se primenjuje u intervalima. Ovo je praktično jedini tretman za uzrok, a ne simptome alergije. Može značajno da smanji potrebu za lekovima, a takođe smanjuje rizik od razvoja alergijskog rinitisa u astmu. Nedostatak imunoterapije je što ne deluje odmah, traje godinama i ne zna se koliko je dugotrajan efekat.