26 јул Nadimanje i gasovi: mogući uzroci i potencijalna rešenja

Nadimanje i gasovi čine mnoge ljude zabrinutim da imaju problem sa varenjem. Zato na samom početku ovog članka moramo napomenuti da gasovi u crevima sami po sebi nisu opasni, a naša nemogućnost da kontrolišemo njihovo oslobađanje može biti problematična samo u socijalnom aspektu.

Gasovi kao normalan aspekt ljudskog života

Iskustvo pokazuje da se crevni gasovi uspešno eliminišu iz organizma kroz jedan od dva otvora digestivnog sistema – usta ili anus. A nauka je otkrila da prosečna osoba proizvodi između 0,6 i 1,8 litara gasa i da ga u proseku propušta 14 puta dnevno.

Mešavina gasova u digestivnom traktu pojavljuje se u medicinskom rečniku kao „flatus“ (od latinskog flatus) i formira se iz dva izvora:

• Spoljašnji – unosi se tokom jela, govora i disanja
• Unutrašnji – proizvode ga bakterije koje naseljavaju creva, a posebno debelo crevo.

U normalnim uslovima, progutani vazduh ostaje u stomaku neko vreme i može izaći kroz usta u obliku podrigivanja. Ako do toga ne dođe, počinje da se kreće na drugi kraj digestivnog trakta. Gas se brzo kreće kroz tanka creva, potpomognut normalnim ritmičkim kontrakcijama njihovih mišića (peristaltika ili crevna pokretljivost).

Generalno, ovaj proces se odvija neprimetno i nije povezan sa bilo kakvim neprijatnim simptomima. Kada gasovi uđu u debelo crevo, njihovo kretanje se usporava i na kraju prolaze kroz anus u (obično) skromnim količinama. Medicinski termin za ovaj događaj je „flatulencija”.

Zanimljiva je činjenica da je vreme spavanja vreme kada unosimo najmanje vazduha i ispuštamo najviše gasova. Dakle, na početku dana postoji minimalna količina gasova u crevima, koja se postepeno povećava kako dan napreduje. Postoji niz faktora koji utiču na nakupljanje gasa. To uključuje količinu progutanog vazduha, prirodu i učestalost unosa hrane, pokretljivost creva itd. Na sve ove faktore mogu uticati hrana, lekovi i na kraju, ali ne i najmanje važno – stres.

Još jedna zanimljiva činjenica je da se preko 99% crevnih gasova sastoji od jedinjenja bez ikakve arome – ugljen-dioksida, kiseonika, azota, vodonika i, kod otprilike jedne osobe, metana. Kiseonik, azot i ugljen-dioksid dolaze iz vazduha koji se proguta kroz usta, a vodonik i metan su nusproizvodi fermentacije koju sprovodi naša crevna flora – tzv. „dobre“ bakterije. Laboratorijske analize pokazuju da je poreklo digestivnih gasova uglavnom spoljašnje i da je relativno mali deo njih produkt fermentacije.

Glavni razlog specifičnog mirisa flatusa je nekoliko jedinjenja sumpora koja u malim količinama proizvode naše crevne bakterije. Ali ljudski nos je posebno osetljiv na njih. Utvrđeno je da možemo da registrujemo vodonik sulfid u koncentracijama od pola dela na milion (0,5 PPM). Zbog toga i najmanja i najtiša ispuštanja gasova na javnim mestima retko ostaju neprimećena.

Kada gas postane problem

U većini slučajeva, prolaz gasova kroz digestivni sistem je asimptomatski, ali su ponekad moguće nevolje u vidu čestog podrigivanja, nadutosti i nadimanja. Akumulacija gasova u crevima dovodi do njihovog širenja, što može ubrzati crevne kontrakcije i peristaltiku. Ovo zauzvrat može izazvati grčeve crevnih mišića i bolove u stomaku.

U većini slučajeva, ovo su znaci problema sa jednim (ili oba) od mehanizama akumulacije gasa koje smo opisali gore:

Aerofagija

Bukvalno prevedeno sa latinskog, „aerofagija“ znači „gutanje vazduha“. Najčešći simptom je često podrigivanje. Prekomerno gutanje vazduha obično je uzrokovano prebrzim unosom hrane i pića, ali može biti i posledica:

• Konzumiranja hrane sa tečnostima
• Ispijanja toplih napitaka
• Ispijanja sa slamkom – prema nekim studijama, ispijanje sa slamkom dovodi do gutanja duplo više vazduha nego tečnosti
• Žvakaća guma
• Pušenje
• Proteze koje se loše uklapaju
• Hronično postnazalno slivanje
• Hronični bol
• Anksioznost

Prekomerno formiranje gasova

Ovo se dešava kao rezultat fermentacije nesvarene hrane od strane bakterija u digestivnom traktu, a posebno u debelom crevu. Obično je to nedostatak ili potpuno odsustvo enzima potrebnih za razgradnju sledećih ugljenih hidrata:

• Rafinoza –složeni šećer koji se nalazi u žitaricama i mahunarkama, belom kupusu, prokelju, brokoliju, špargli i drugom povrću.
• Laktoza – jednostavan šećer koji se nalazi u mleku, nefermentisanim i nezrelim mlečnim proizvodima kao što su kajmak, rikota, mocarela itd. Gasovi i bol u stomaku nakon konzumiranja ove hrane mogu biti znak intolerancije na laktozu.
• Fruktoza – jednostavan šećer koji se nalazi u većim količinama u skoro svim vrstama voća, u nekom povrću kao što su luk i artičoke i u pšenici. Fruktoza, obično u obliku glukozno-fruktoznog sirupa, često se koristi za zaslađivanje bezalkoholnih pića. Nadimanje i gasovi nakon konzumiranja hrane bogate fruktozom mogu biti simptom malapsorpcije fruktoze (intolerancija na fruktozu).
• Sorbitol – šećer (tačnije šećerni alkohol) prirodno prisutan u voću, uključujući jabuke, kruške, breskve i suve šljive. Sorbitol se takođe koristi kao zaslađivač u mnogim dijetalnim namirnicama, slatkišima i žvakama. Drugi niskokalorični zaslađivači koji mogu izazvati nadimanje i gasove kada se konzumiraju u velikim količinama su manitol i ksilitol. Šećerne alkohole ćete prepoznati po završetku -itol.
• Skrob – varenje velikog dela hrane bogate skrobom, uključujući krompir, kukuruz, testenine itd., mogu izazvati stvaranje veće količine gasova u debelom crevu. Popularan izuzetak ovde je pirinač, koji ima visok sadržaj skroba, ali ga većina ljudi dobro podnosi.
• Rastvorljiva vlakna – ovo su dijetetska vlakna koja se lako rastvaraju u vodi i dobijaju meku konzistenciju poput gela i fermentiraju u debelom crevu. Obično se nalaze u hrani bogatoj drugim potencijalno problematičnim ugljenim hidratima: pasulj, grašak, voće, ovsene mekinje.
• Nerastvorljiva vlakna – ova vrsta vlakana praktično nepromenjena prolazi kroz digestivni sistem, ali uzeta u većim količinama može izazvati nelagodnost u crevima i nadimanje.

Iako su glavni osumnjičeni za gastrointestinalne tegobe pretežno namirnice koje sadrže ugljene hidrate, masti i alkohol takođe mogu igrati značajnu ulogu. Oni mogu izazvati odloženo pražnjenje želuca i osećaj nadutosti.

Hronični simptomi i bolesti koje se javljaju sa nadimanjem abdomena

Hronični simptomi usled crevnih gasova su retki. Ozbiljne bolesti koje karakteriše naduven stomak su takođe relativno retke. One uključuju:

Hronično podrigivanje

Kontinuirano i prečesto podrigivanje može biti indikacija problema u gornjem delu gastrointestinalnog trakta. To uključuje peptički čir (oštećenje sluzokože jednjaka, želuca ili dvanaestopalačnog creva), gastroezofagealnu refluksnu bolest (GERB) i gastritis.

Sindrom nadutosti

Ovo specifično stanje može da bude posledica antirefluksnih operacija (fundoplikacija), u kojima se formira jednosmeran ventil između jednjaka i želuca. Ventil dozvoljava hrani i vazduhu da uđu u želudac i sprečava da se vrate u jednjak. Sindrom karakteriše nemogućnost podrigivanja i eliminacije gasa iz stomaka, što dovodi do osećaja težine u stomaku posle jela i nadutosti.

Nadimanje (meteorizam)

Laički rečeno, reč „nadimanje” znači „oticanje stomaka”. Termin je ukorenjen u grčkoj reči za nadmorsku visinu – meteoron. Generalno, nadimanje je posledica nesvarene hrane u tankom crevu i njene fermentacije u debelom crevu. Ali ponekad to može biti rezultat poremećaja pokretljivosti creva – abnormalnog pokreta i/ili kontrakcija crevnih mišića. Ovi poremećaji mogu doprineti lažnom osećaju nadimanja i težine u stomaku jer su povezani sa povećanom osetljivošću na gasove u crevima. Tipičan predstavnik ovih poremećaja je sindrom iritabilnog creva.

Sindrom lijenalne (leve) fleksure kolona

Ovo je hronični digestivni poremećaj u kome dolazi do blokade gasova u naborima (fleksurama) debelog creva. Ovo stanje se često posmatra kao podtip sindroma iritabilnog creva.

Mehanička opstrukcija creva

Često unutrašnja hernija ili formiranje ožiljnog tkiva kao rezultat operacija mogu začepiti lumen creva i tako dovesti do nadimanja.

Isto tako, Kronova bolest, rak debelog creva i bilo koja druga bolest koja može poremetiti prohodnost creva je potencijalni uzrok gasova i nadimanja.

Pogrešna (samo)dijagnoza

Povećana količina gasova u crevima često je praćena bolom u stomaku, što pacijent može pogrešno protumačiti. Kada se gasovi nakupljaju na levoj strani debelog creva, ljudi često pripisuju bol srčanom problemu. Gas sa desne strane može biti lažni alarm za kamen u žuči ili upalu slepog creva. Zato vam savetujemo da se uvek konsultujete sa lekarom kada su prisutne ozbiljnije gastrointestinalne tegobe.

Dijagnoza uznemirujućeg nadimanja stomaka praćenog gasovima

Vaš lekar može utvrditi da gasovi i bol u stomaku mogu biti posledica osnovnog medicinskog problema. Zatim, pored detaljne analize vaše medicinske istorije i temeljnog fizikalnog pregleda, on može naručiti jednu ili više od sledećih aktivnosti:

Dnevnik ishrane

Možda ćete morati da pratite svu hranu i piće koje konzumirate u određenom vremenskom periodu. Dnevni broj nadimanja se takođe može zapisati u dnevnik kako bi se utvrdilo da li zaista premašuju normu.

Kolonoskopija

Treba isključiti mogućnost kolorektalnog karcinoma kod pacijenata starijih od 50 godina i osoba sa porodičnom istorijom bolesti. Kolonoskopija je procedura koja omogućava lekarima da vide celu dužinu debelog creva i uoče abnormalni rast, upaljeno tkivo, čireve i krvarenje.

Kolonoskop takođe može uzeti uzorke tkiva za testiranje, ukloniti tumore i kolorektalne polipe i zaustaviti krvarenje.

Sigmoidoskopija

Ovo je naziv dijagnostičke procedure koja omogućava lekaru da pregleda unutrašnjost dela debelog creva (rektuma ili sigmoidnog kolona) i pomaže u utvrđivanju uzroka uporne dijareje, zatvora, bolova u stomaku, abnormalnog rasta i krvarenja. U tu svrhu se kroz rektum uvodi kratka i fleksibilna cev, opremljena osvetljenjem i insuflatorom (duvaljkom), koji proširuje crevo i olakšava pregled.

Rentgenski pregled sa barijumom

U slučajevima nelagodnosti i bolova u stomaku, mučnine, gorušice i povraćanja, lekar može posumnjati na gastritis, čir, GERB i tumore. Da ih isključi, može naručiti rendgenski pregled gornjih delova digestivnog trakta (jednjaka, želuca, dvanaestopalačnog creva). Za potrebe studije, guta se kaša barijuma, koja pokriva unutrašnje površine trakta i odražava se na slici, jer ne propušta rendgenske zrake.

Šta učiniti ako imate problem sa nadimanjem i gasovima

Pravi pristup rešavanju nadimanja i gasova zavisi od uzroka. Ako se dijagnostikuje takav uzrok, trebalo bi da dobijete informacije o preporučenim terapijskim merama. Ako vaše stanje nije ozbiljno i nije ukorenjeno u osnovni medicinski problem, možete pokušati da pomognete sebi prateći ove savete.

Pokušajte da:

• Jedete polako
• Bolje pričvrstite protezu
• Lečite postnazalno slivanje
• Povećate fizičku aktivnost
• Ne povećavate naglo količinu vlakana u ishrani

Izbegavajte ili smanjite:

• Razgovor tokom jela
• Jelo „s nogu“ ili pod stresom
• Konzumaciju pića sa slamkom
• Konzumaciju pića iz flaše
• Pušenje ili žvakanje duvana
• Žvakaće gume ili sisanje slatkiša
• Konzumaciju gaziranih pića
• Konzumiranje namirnica sa sorbitolom, fruktozom i laktozom (ako ste intolerantni)
• Konzumiranje vrelih napitaka