14 јан Reumatoidni artritis – od simptoma do lečenja

Reumatoidni artritis (RA) je hronična inflamatorna bolest koja uglavnom pogađa zglobove, ali kod nekih ljudi može zahvatiti celo telo, uključujući kožu, oči, pluća i krvne sudove. Procenjuje se da od RA boluje do 1% stanovništva, a obolelih u Srbiji ima oko 70 000 ljudi.

Reumatoidni artritis ima autoimunu prirodu, tj. nastaje kada imuni sistem prepozna sopstvena tkiva kao strana i napadne ih. Za razliku od osteoartritisa, koji je degenerativne prirode i utiče na zglobnu hrskavicu, RA uglavnom utiče na zglobnu membranu, izazivajući bolno oticanje koje se može razviti u eroziju kostiju i deformitet zgloba.

Upala povezana sa reumatoidnim artritisom može se širiti, ugrožavajući druge delove tela. Terapijske opcije za ovo stanje su značajno napredovale poslednjih godina, ali je i dalje ozbiljno zdravstveno opterećenje i značajan uzrok invaliditeta i pogoršanja kvaliteta života.

Šta uzrokuje reumatoidni artritis: etiologija i faktori rizika

Reumatoidni artritis je autoimuna bolest. U normalnim uslovima, imuni sistem služi za zaštitu tela od infekcija i drugih bolesti. Kod obolelih od RA, imuni sistem napada potpuno zdravo tkivo u zglobovima i može oštetiti srce, pluća, nervno tkivo, oči i kožu.

Medicina još uvek ne može da objasni kako je ovaj proces započeo, iako u njemu verovatno postoji zrno genetike. Ovo ne treba tumačiti kao „Geni su uzročnici reumatoidnog artritisa!“. Umesto toga, postoje određene genetske varijante koje nas mogu učiniti podložnijim na faktore životne sredine (virusi, bakterije), što zauzvrat može izazvati bolest.

Faktori koji mogu povećati naš individualni rizik od RA uključuju:

• Pol: žene su oko 2-3 puta češće obolevaju od muškaraca.
• Starost: Reumatoidni artritis se može javiti u bilo kom trenutku u životu osobe, ali je najčešći između 35. i 55. godine kod žena i između 40. i 60. godine kod muškaraca. Kada se pojavi u detinjstvu, bolest se naziva juvenilni hronični artritis.
• Porodična anamneza: ako neko u familiji pati od RA, rizik od bolesti je povećan.
• Pušenje: posebno ako smo genetski predisponirani, pušenje značajno povećava rizik od reumatoidnog artritisa i takođe je povezano sa težim tokom.
• Prekomerna težina: prekomerna težina i gojaznost su povezani sa povećanim rizikom od RA.

Kliničke manifestacije reumatoidnog artritisa: simptomi i znaci

Punom razvoju RA često prethodi period tokom kojeg se pacijenti žale na sledeće nespecifične simptome:

• Umor
• Smanjena izdržljivost
• Povišena temperatura, praćena groznicom i znojenjem
• Bol u zglobovima, mišićima i tetivama
• Smanjen apetit i gubitak težine
• Nervna napetost i razdražljivost

Dokazi pokazuju da do 1/3 reumatskih oboljenja počinje sa sličnim simptomima, koji obično traju i do pola godine, pri čemu je dijagnostikovanje vrste artritisa izuzetno teško. Nakon toga, klinička slika se „kristališe“ sa ispoljavanjem karakterističnih simptoma bolesti, uključujući:

Otok, toplina i bol u zglobovima

Rani reumatoidni artritis obično zahvata manje zglobove, posebno one gde su prsti spojeni sa dlanom, a nožni prsti sa stopalom. Počinje otokom, osetljivošću, zagrevanjem i crvenilom zgloba. Postepeno, nelagodnost se može proširiti na ručni zglob, gležnjeve, laktove, kolena, karlicu i ramena. U većini slučajeva, simptomi se javljaju u istim zglobovima, simetrično na obe strane tela. Pojavljuju se bolovi u zglobovima, koji su posebno jaki u ranim satima dana i remete san pacijenta.

Jutarnja ukočenost

Noćni bol u zglobovima obično rezultira ukočenošću ili smanjenom pokretiljivošću u zglobovima zahvaćenim artritisom ujutru. Postoji izražena ukočenost čak i nakon duže imobilizacije. Ukočenost zglobova može trajati od 20 minuta do nekoliko sati, a dužina ovog perioda se koristi kao kriterijum za procenu napredovanja bolesti.

Deformiteti zglobova

Ako se dijagnoza i lečenje bolesti odlažu duže vreme nakon pojave prvih karakterističnih simptoma, u uznapredovalom stadijumu može doći do deformiteta ručnog zgloba, dlanova i prstiju.

Ekstraartikularni simptomi

Oko 40% pacijenata sa reumatoidnim artritisom boluje od tzv. vanzglobnih tegoba. Povezuju se sa zapaljenjem drugih tkiva i organa i najčešće zahvataju obližnje tetive i mišiće, što dodatno otežava kretanje pacijenta i povećava rizik od povreda.

Ostala područja pogođena upalom mogu uključivati:

• Koža
• Oči
• Pluća
• Srce
• Bubrezi
• Pljuvačne žlezde
• Nervno tkivo
• Koštana srž
• Krvni sudovi

Simptomi i znaci reumatoidnog artritisa mogu biti različitog intenziteta, pa čak i da se pojave i nestanu. Periodi početka bolesti se smenjuju sa periodima relativne remisije, u kojima otok i bol mogu da se smire ili potpuno nestanu.

Moguće komplikacije

Bolest je generalno teža kod ljudi nižeg socijalnog statusa, koji naporno rade i izloženi su štetnim faktorima kao što su hladnoća, vlaga, neredovna ishrana i drugi.

Reumatoidni artritis nije neposredna pretnja po život, ali ako se ne leči ozbiljno i dosledno, može doprineti skraćenju životnog veka usled infekcija i komplikacija kardiovaskularne prirode.

RA je povezan sa povećanim rizikom od sledećih stanja:

• Osteoporoza. I sam RA i neki lekovi za njega mogu povećati rizik od osteoporoze – smanjenje gustine kostiju i veća podložnost prelomima.
• Reumatoidni čvorovi. Čvrste formacije koje se najčešće formiraju ispod kože u blizini zahvaćenih zglobova, posebno oko laktova. Takvi čvorovi se mogu naći bilo gde u telu, uključujući srce i pluća.
• Suvoća očiju i usta. Pacijenti sa reumatoidnim artritisom imaju veći rizik od Sjogrenovog sindroma, autoimune bolesti koja je povezana sa niskom vlažnošću u očima i ustima.
• Infekcije. Reumatoidni artritis i mnogi lekovi za njega mogu smanjiti funkciju imunog sistema, povećavajući rizik od infekcija. Zbog toga je posebno važno da se pacijenti sa RA vakcinišu protiv respiratornih bolesti kao što su grip i COVID-19, kao i protiv drugih virusnih infekcija kao što je herpes zoster.
• Abnormalan sastav tela. Odnos masnog tkiva i aktivne težine je često veći kod ljudi sa RA, uključujući i one sa normalnim indeksom telesne mase. Ovo je verovatno zbog smanjene fizičke aktivnosti kod ovih pacijenata.
• Sindrom karpalnog tunela. Ako reumatoidni artritis zahvata ručne zglobove, upala može dovesti do kompresije nerva koji inervira dlan i prste, doprinoseći tzv. sindromu karpalnog tunela.
• Srčani problemi. RA može povećati rizik od začepljenja arterija, kao i upale spoljašnje obloge srca (perikarditis), unutrašnje obloge njegovih šupljina (endokarditis) i samog srčanog mišića (miokarditis).
• Bolesti pluća. Pacijenti sa RA imaju veći rizik od fibroze plućnog tkiva i zapaljenja plućne maramice (pleuritis) i pluća (pulmonitis).
• Limfomi. RA povećava rizik od limfoma – velike grupe karcinoma koji pogađaju limfni sistem.

Dijagnoza reumatoidnog artritisa: istraživanje i snimanje

Reumatoidni artritis se teško dijagnostikuje u ranim fazama, jer su njegovi početni simptomi nespecifični i karakteristični su i za mnoge druge bolesti. Ne postoji pojedinačni test krvi ili fizički nalaz koji bi sa sigurnošću potvrdio dijagnozu.

Dijagnoza uglavnom počinje medicinskom istorijom, uključujući pitanja o individualnoj i porodičnoj istoriji bolesti, ozbiljnosti, prirodi i trajanju simptoma.

Sledi fizički pregled tokom kojeg lekar pregleda i palpira telo, obraćajući posebnu pažnju na zglobove – otok, crvenilo i toplotu. Može se meriti opseg pokreta zglobova, kao i refleksi i snaga mišića.

Testovi krvi kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom često otkrivaju povećanu brzinu sedimentacije eritrocita (ESR), kao i viši nivo C-reaktivnog proteina (CRP) – dva indikatora upale u telu. Drugim tipičnim laboratorijskim testovima mere se koncentracije tzv. reumatoidni faktor i anti-CCP antitela (antitela na cirkulišući citrulinisani peptid).

Dijagnoza snimanjem koja je najindikativnija za reumatoidni artritis je rendgenski snimak, koji vam omogućava da pratite progresiju bolesti tokom vremena. Druge metode kao što su MRI i ultrazvuk se sve više koriste za dijagnozu i procenu težine bolesti.

Postoje i neke hirurške metode za dijagnostiku, koje se primenjuju relativno retko, obično kada je nemoguće nedvosmisleno dijagnostikovati RA prethodnim metodama:

• Punkcija zgloba i prikupljanje zglobne tečnosti za mikroskopski pregled;
• Biopsija zgloba – uzimanje uzorka zglobne membrane za mikroskopski pregled;
• Artroskopija – ubacivanje artroskopa u zglob radi pregleda njegove unutrašnjosti.

Medicina i reumatoidni artritis: lečenje konvencionalnim metodama

Ne postoji lek za reumatoidni artritis u klasičnom smislu. Međutim, kliničke studije su pokazale da do remisije simptoma najverovatnije dolazi kada se lečenje započne rano i kada se uključe lekovi poznati kao antireumatski lekovi koji modifikuju bolest.

Lekovi

Postoji nekoliko vrsta lekova koji se koriste za lečenje RA. Koje od njih će vam lekar propisati zavisi uglavnom od težine simptoma i napredovanja vaše bolesti.

• Nesteroidni anti-inflamatorni lekovi. NSAIL mogu značajno smanjiti bol i upalu, a slabiji (ibuprofen, naproksen) se izdaju bez recepta. Međutim, njihova dugotrajna upotreba povezana je sa ozbiljnim nuspojavama kao što su iritacije želuca i čirevi, problemi sa srcem i oštećenje bubrega. Lečenje NSAIL može biti praćeno gastroprotektorima za zaštitu sluznice želuca od neželjenih efekata.
• Steroidi. Kortikosteroidi kao što je prednizon smanjuju upalu i bol i mogu usporiti oštećenje zglobova. Neželjeni efekti uključuju smanjenu gustinu kostiju, povećanje telesne težine i dijabetes. Lekari često propisuju kortikosteroide za brzo otklanjanje simptoma, nakon čega predviđaju njegov postepeni prestanak.
• Konvencionalni antireumatski lekovi koji modifikuju tok bolest (LMTB). Ovi lekovi, poznati i kao sporo delujući antireumatici, mogu usporiti napredovanje bolesti i zaštititi zglobove i druga tkiva od oštećenja. Tipični predstavnici ove kategorije su metotreksat, leflunomid, hidroksihlorokin i sulfasalazin. Njihovi neželjeni efekti su različiti, ali postoji rizik od oštećenja jetre i infekcije pluća.
• Biološki agensi, takođe poznati kao modifikatori biološkog odgovora – ovo je nova klasa antireumatskih agenasa koji modifikuju bolest i koji najbolje deluju kada se kombinuju sa LMTB kao što je metotreksat.
• Ciljani sintetički LMTB. Ovi preparati se mogu koristiti ako tretman sa konvencionalnim LMTB i biološkim agensima nije dao rezultate. Poznato je da veće doze lekova u ovoj kategoriji mogu povećati rizik od ugruška u plućima, srčanih problema i raka.

Fizioterapija

Vaš lekar vas može uputiti kod fizioterapeuta ili kiropraktičara koji će vam pomoći da pronađete vežbe za smanjenje bolova i održavanje/poboljšanje obima pokreta. Terapeut takođe može biti od pomoći u identifikaciji alternativnih pristupa vašim svakodnevnim zadacima kako bi se smanjilo opterećenje na zglobove.

Hirurgija

Ako lekovi ne daju zadovoljavajući rezultat, lekar može da razgovara sa vama o mogućnosti operacije. Hirurgija vam može pomoći da povratite funkciju zgloba i da smanjite ili eliminišete bol.

Pošto operacije uključuju rizik od krvarenja, infekcije i bola, a oporavak može da potraje dugo, trebalo bi da pažljivo razgovarate sa svojim lekarom o odnosu između rizika i koristi.

Postupci za hirurško lečenje reumatoidnog artritisa uključuju:

• Sinovektomija – operacija uklanjanja upaljene zglobne membrane.
• Artrodeza – hirurška imobilizacija zgloba radi stabilizacije ili poravnanja, čime se ublažava bol. Koristi se kada zamena zgloba nije moguća.
• Zamena zgloba – uklanjanje oštećenih delova zgloba i ugradnja proteze od metala i plastike.

Alternativni i komplementarni pristupi

Ova široka i pomalo kontraverzna kategorija zapravo uključuje metode i proizvode koji nisu deo konvencionalnog lečenja reumatoidnog artritisa, iako neki od njih utiču na njegove simptome identičnim mehanizmima kao i lekovi koji se koriste u medicini.

• Riblje ulje i omega-3 masne kiseline. Neke studije su pokazale da riblje ulje i drugi izvori dugolančanih omega-3 masnih kiselina mogu smanjiti bol i ukočenost kod reumatoidnog artritisa.
• Gama-linolenska kiselina. Seme noćurka, boražine i nekih drugih biljaka bogato je vrstom polinezasićenih masnih kiselina, koje mogu da utiču na bol i jutarnju ukočenost kod pacijenata sa RA.
• Ulje crnog kima. Jedna studija je otkrila da je dnevni unos 1 grama ulja crnog kima kod žena sa RA tokom mesec dana rezultirao umerenim smanjenjem simptoma artritisa, uključujući bol, ukočenost i otok.
• Kolagen tipa 2. Postoje najmanje tri studije koje pokazuju da uzimanje suplementa kolagena tipa 2 pomaže u ublažavanju bolova, ukočenosti, otoka i osetljivosti u zglobovima.
• Šafran. Tromesečna studija sa dnevnim unosom 100 mg ekstrakta šafrana pokazala je značajno poboljšanje simptoma reumatoidnog artritisa, kao i brojnih serumskih markera upale.
• Kurkumin. Ekstrakt kurkume ima izražena antiinflamatorna svojstva uporediva sa NSAIL. Najmanje 2 studije su otkrile da uzimanje smanjuje inflamatorne markere i ublažava simptome kod pacijenata sa RA. Neželjeni efekti su praktično neprimetni, za razliku od učesnika koji uzimaju nesteroidne antiinflamatorne lekove.
• Tai Chi i joga. Kontrolisani blagi pokreti i istezanje u kombinaciji sa dubokim disanjem tokom ovih vežbi mogu pomoći u smanjenju stresa i ublažavanju simptoma kod obolelih od reumatoidnog artritisa. Međutim, razuman savet ovde je da slušate svoje telo i da se uzdržite od bilo kakvog pokreta koji vam izaziva bol ili pogoršava vaše tegobe.

Saveti za lakši život sa reumatoidnim artritisom

Samopomoć je važan deo lečenja reumatoidnog artritisa i može vam olakšati život sa bolešću. Uključuje brigu ne samo o telu već i o psihi, a svako je slobodan da pronađe kombinacije mera i taktika koje najbolje odgovaraju njegovim potrebama:

Redovno kretanje

Ne samo struktuirani trening, već i fizičke aktivnosti bez treninga mogu pomoći u jačanju mišića oko zahvaćenih zglobova i poboljšanju funkcionalnosti u svakodnevnom životu. Razgovarajte sa svojim lekarom o vašim namerama za fizičku aktivnost i počnite konzervativno – šetnje prirodom su idealan prvi korak u pravom smeru za sve. Izbegavajte naprezanje osetljivih, bolnih ili upaljenih zglobova.

Nanesite toplo i / ili hladno

Toplota može pomoći u smanjenju bolova pri napetosti u mišićima i tetivama. Hladnoća može smanjiti nelagodnost koja prati upalu i otok. Eksperimentišite i saznajte koji od ova dva pristupa vam pomaže, a možete saznati više o primeni hladnoće i toplote za probleme sa bolom u našem članku.

Redovne kontrole

Uz pomoć svog lekara napravite plan upravljanja bolešću i budite striktni u merama koje su delotvorne prema njegovom naučnom mišljenju i prema vašem ličnom iskustvu. Ovo će vam pomoći da budete aktivna strana u „vezi“ sa RA i da se ne osećate kao žrtva.

Upoznajte svoja ograničenja

Odmarajte se kada ste umorni. Priznajte kada vas boli i ne možete da idete u korak sa tempom sveta oko vas. Reumatoidni artritis može bukvalno da iscrpi vašu snagu i volju, tako da se ne plašite ideje da živite nešto sporijim tempom.

Komunicirajte

Neka vaša porodica bude u toku sa vašim simptomima i osećanjima. Normalno je da im je stalo do vas, ali da se ne usuđuju da pitaju šta je tačno problem. Dobro je imati nekoga u porodici ili krugu prijatelja sa kim može da se deli, čak i kada ne želite da delite. Potražite onlajn ili oflajn zajednice ljudi koji pate od vaše bolesti. Kontaktirajte ih ako volite atmosferu u zajednici i imate potrebu da komunicirate sa ljudima koji imaju slične probleme.

Odvojite vreme za sebe

Aktivno vodite računa o sebi i otkrijte šta vas uzbuđuje u životu, bilo da je to pisanje, slikanje, šetnja prirodom ili slušanje muzike. Smanjivanje stresa je preduslov za smanjenje hroničnog bola, pa preduzmite akciju u tom pravcu. Različite tehnike kao što su vođena meditacija, vežbe disanja itd. mogu pomoći u smanjenju stresa i poboljšanju vašeg stanja.