14 јан Hemoroidi: zašto se pojavljuju i kako ih rešiti?

Hemoroidi su izuzetno čest problem sa kojim se oko 50% ljudi suočava do 50. godine. Statistike pokazuju da svaka četvrta osoba barem jednom u životu pati od hemoroida. Razlozi za njih mogu biti mnogi, a često čak ni stručnjaci ne mogu sa sigurnošću reći zašto su se pojavili.

Tipični simptomi uključuju rektalni bol, svrab, krvarenje i ponekad prolaps (hemoroidi koji izlaze iz analnog kanala). Na sreću, postoji način da se ovi problemi reše i mnogi pacijenti mogu da ublaže svoje stanje konzervativnim kućnim tretmanom i jednostavnim promenama načina života.

Šta su hemoroidi: simptomi i vrste

U izvesnom smislu, svi imaju hemoroide ili, ako ćemo da budemo anatomski tačni, hemoroidalne vene. To su krvni sudovi koji se nalaze u donjem delu rektuma i anusa. Ali stanje koje većina nas poznaje kao „hemoroide“ je otok ovih vena i veoma je sličan proširenim venama na nogama.

Postoji mišljenje da je to cena privilegije biti uspravna vrsta na planeti Zemlji, jer su naši krvni sudovi svakodnevno u stalnoj borbi sa gravitacijom.

Hemoroidi se dele na dva glavna tipa: 1) spoljašnji hemoroidi, koji se pojavljuju u donjem delu rektuma, i 2) unutrašnji hemoroidi, koji se razvijaju ispod kože oko anusa.

Spoljašnji hemoroidi

Spoljašnji hemoroidi su najneprijatniji od ova dva tipa, jer je koža koja ih pokriva posebno sklona iritaciji i povredama. Simptomi uključuju:

• Svrab ili iritacija
• Bol ili nelagodnost
• Otok oko anusa
• Krvarenje

Moguće je da se u spoljašnjim hemoroidima formira ugrušak. Tada govorimo o „tromboziranim hemoroidima“, a oni su obično povezani sa:

• Otokom
• Jakim bolom
• Upalom

Ugrušak se može sam razgraditi, ali ostavlja područje opuštene kože koje je sklonije svrabu i iritaciji. Ako je bol prevelik i tretman mesta lokalnim agensima ne donosi očekivano olakšanje, može biti neophodno hirurško uklanjanje ugruška.

Unutrašnji hemoroidi

Zbog svoje lokacije, unutrašnji hemoroidi obično nisu vidljivi ili opipljivi na bilo koji način i retko izazivaju nelagodnost. Ali naprezanje ili iritacija kada hodate u velikoj meri može dovesti do:

• Bezbolnog krvarenja pri defekaciji. Vidljive male količine jarko crvene krvi na toalet papiru ili wc šolji.
• Hemoroidi koji izlaze kroz anus (prolaps ili protruzija), što dovodi do bola i iritacije. Prolapsirani hemoroidi imaju tendenciju da zadržavaju male količine nečistoća, što može dovesti do tzv. pruritusa ili hroničnog analnog svraba. Često brisanje ili češanje u pokušaju da se ublaži svrab može značajno pogoršati stanje.

Razlozi za pojavljivanje hemoroida

Stručnjaci nisu jednoglasni oko uzroka hemoroida, ali se raspravlja o nekoliko glavnih mehanizama. Hemoroidi se tradicionalno pripisuju hroničnom zatvoru i naprezanju tokom pražnjenja creva i dugotrajnom sedenju na wc šolji. Sve ovo može ometati cirkulaciju krvi u- i iz- krvnih sudova, dovesti do nagomilavanja krvi u njima i do njihovog povećanja.

Povećan pritisak u donjem rektumu se takođe primećuje tokom trudnoće, kada fetus vrši progresivno rastući pritisak na hemoroidalne vene.

Nedavne studije su pokazale da pacijente sa hemoroidima karakteriše povećan tonus analnog kanala u mirovanju. Drugim rečima, glatki mišići analnog kanala su zategnutiji od normalnih čak i u odsustvu naprezanja. Zatvor može pogoršati ova stanja, jer naprezanje povećava pritisak u kanalu i potiskuje hemoroide do mišića sfinktera.

Važna je i činjenica da vezivno tkivo koje je odgovorno za održavanje hemoroidalnih vena na mestu može oslabiti sa godinama i izazvati otok i prolaps krvnih sudova.

Osim svih ovih detalja, evo kompletne liste mogućih uzroka hemoroida:

• Naprezanje tokom defekacije
• Dugotrajno sedenje na wc šolji
• Hronični zatvor ili dijareja
• Prekomerna težina i gojaznost
• Trudnoća
• Dijeta sa malo vlakana
• Redovno podizanje teških tereta sa neodgovarajućom opremom

Prevencija iznad svega!

Gram prevencije je vrednije od tone lečenja i na sreću postoje jednostavne mere koje mogu značajno smanjiti rizik od hemoroida:

• Jedite hranu bogatu vlaknima. Jedite više voća, povrća, mahunarki i neprerađenih žitarica. Tako ćete uživati u redovnijem i lakšem pražnjenju creva bez naprezanja, koje može izazvati hemoroide. Postepeno povećavajte unos ovih namirnica kako biste smanjili rizik od nadimanja i gasova.
• Pijte puno tečnosti, uključujući oko 2 litra vode i drugih bezalkoholnih niskokaloričnih tečnosti (kafa, čaj, dijetalna pića) svakog dana da biste održali optimalnu konzistenciju stolice.
• Razmotrite dodatni unos vlakana. Većina ljudi ne unosi preporučenu količinu vlakana (25 do 35 grama dnevno) iz biljne hrane. Studije pokazuju da uzimanje vlakana u obliku suplementa dovodi do značajnog poboljšanja simptoma kod pacijenata sa hemoroidima. Ako se odlučite na ovaj korak, imajte na umu da unos tečnosti treba da shvatite još ozbiljnije, jer u suprotnom postoji opasnost od zatvora.
• Nemojte se naprezati. Naprezanje i zadržavanje daha pri pokušaju defekacije povećava pritisak u krvnim sudovima u rektumu i može dovesti do pojave ili pogoršanja već postojećih hemoroida.
• Nemojte odlagati potrebu. Ako odložite odlazak u toalet, postoji opasnost od dehidratacije fecesa i njegovog otežanog eliminisanja kasnije.
• Pokrenite se! Održavajte redovnu fizičku aktivnost. To će olakšati defekaciju i smanjiti pritisak na krvne sudove kao rezultat dužeg stajanja ili sedenja. Vežbanje takođe doprinosi gubitku kilograma, čiji višak je faktor rizika za hemoroide.
• Izbegavajte dugotrajno sedenje. Duže vreme provedeno u sedećem položaju, posebno na wc šolji, može povećati rizik od hemoroida. Zato vam savetujemo da redovno pravite pauze i ustajete kada ste na poslu.

Lečenje hemoroida

Lečenje hemoroida određuje se u zavisnosti od težine stanja. Dobra vest je da često ne mora da ga sprovodi medicinsko osoblje u bolničkom okruženju, već ga možete primeniti sami u udobnosti svog doma.

Lečenje kod kuće

Blagi bol, umereno oticanje i upala obično dobro reaguju na kućne lekove, koji uključuju:

• Unošenje veće količine vlakana i tečnosti: ovo je jedan od slučajeva u kojima preventivne mere mogu biti lekovite. Lakše pražnjenje creva smanjuje rizik od pogoršanja simptoma i omogućava tkivima da se oporave.
• Lokalni lekovi: upotreba masti, obloga, supozitorija i krema za hemoroide bez recepta pomaže u smanjenju bolova, ima antiinflamatorno dejstvo i optimizuje uslove za regeneraciju tkiva. Potražite proizvode sa hidrokortizonom, hijaluronskom kiselinom i lekovitim biljem sa dokazanim dejstvom na hemoroide, kao što su: hamamelis, azijska centela, neven, aloja vera i drvo čajevca. Proverena specijalizovana rešenja koja ispunjavaju ove uslove su Proktis-M krema za hemoroide i Cicatridina supozitorije za hemoroide.
• Okupajte se u sedećem kupatilu ili običnoj toploj kupki. Potopite zahvaćeno područje u prijatno toplu vodu 10 do 15 minuta 2-3 puta dnevno. Ne morate ništa da rastvarate u vodi, posebno ne so, kao što piše na mnogim mestima na internetu.
• Oralni lekovi protiv bolova: Ako osećate bol, možete uzimati tablete paracetamola, aspirina ili ibuprofena ograničeno vreme dok nelagodnost ne prođe.

Primenjene na vreme i na adekvatan način, ove mere su često dovoljne da se simptomi hemoroida ublaže u roku od nedelju dana. Obavezno posetite lekara ako vam ne pomognu da se osećate bolje u roku od 7 dana ili ako osetite jak bol i/ili krvarenje.

Lekovi za hemoroide

Lekovi za hemoroide su zajednički naziv za različite proizvode bez recepta, kao što su supozitorije, kreme i masti koje vaš lekar ili farmaceut može preporučiti da pomognu u kontroli nelagodnosti, sprečavanju komplikacija i ubrzavanju zarastanja.

Obično sadrže sastojke poput hijaluronske kiseline, hamamelisa, aloje vere, hidrokortizona i lidokaina, koji privremeno ublažavaju bol i svrab, deluju antiinflamatorno i regenerativno.

Ako koristite kremu sa kortikosteroidima za hemoroide, ograničite njenu upotrebu na nedelju dana, osim ako vam lekar nije drugačije rekao. Produžena upotreba može izazvati stanjivanje kože.

Minimalno invazivne procedure

U slučaju jakog bola i/ili produženog krvarenja, lekar može preporučiti neku od konzervativnih procedura za kontrolu stanja. Ove terapije obično ne zahtevaju hospitalizaciju ili anesteziju i mogu se primeniti na licu mesta u ordinaciji lekara.

• Podvezivanje (ligacija) hemoroida. Ova procedura se koristi za unutrašnje hemoroide i sastoji se od postavljanja jednog ili dva elastična prstena oko baze hemoroida kako bi se prekinulo njegovo snabdevanje krvlju. To dovodi do „smrti“ hemoroidnog tkiva i njegovog gubitka u roku od nedelju dana. Ova procedura može povećati nelagodnost i krvarenje 2 do 4 dana nakon izvođenja, ali vrlo retko dovodi do ozbiljnijih komplikacija.
• Skleroterapija. To je ubrizgavanje hemijskog rastvora u hemoroidno tkivo, što uzrokuje smanjenje njegovih krvnih sudova i njegovu naknadnu kontrakciju. Manje efikasan i manje korišćen od podvezivanja.
• Koagulacija (infracrvena, laserska ili bipolarna). To je zračenje hemoroida izvorom svetlosti, što dovodi do njihovog stvrdnjavanja i skupljanja. Koristi se samostalno za blage oblike hemoroida, a u kombinaciji sa podvezivanjem daje izuzetno dobre rezultate sa veoma retkom pojavom neželjenih efekata i minimalnom nelagodnosti.

Hirurške procedure

Minimalni procenat pacijenata sa hemoroidima treba operaciju. Ova vrsta lečenja je neophodna ako druge terapije nisu bile uspešne ili ako su hemoroidi veoma veliki.

• Hemoroidektomija (klasična metoda za uklanjanje hemoroida). Tradicionalne tehnike se koriste za uklanjanje viška tkiva koje izaziva krvarenje i nelagodnost. Operacija se može obaviti pod lokalnom anestezijom, u kombinaciji sa sedacijom, spinalnom anestezijom ili opštom anestezijom. Među specijalistima postoje različita mišljenja – neki od njih smatraju ovu metodu zastarelom i ne preferiraju je zbog dugog postoperativnog oporavka i rizika od komplikacija.
• Hemoroidopeksija. Poznata i kao hemoroidektomija mehaničkim šavom (heftalica – stapler), ova procedura podrazumeva blokiranje dotoka krvi u hemoroidalno tkivo i njegovo uklanjanje posebnim uređajem. Obično se koristi samo za unutrašnje hemoroide. Procedura je kraća, bezbolnija i omogućava brži povratak normalnom životu. Prema mišljenju stručnjaka, to je povezana je sa manjim rizikom od recidiva i komplikacija. Ukoliko vam predstoji operacija hemoroida, savetujemo vam da se konsultujete sa preporučenim proktologom koji će vas posavetovati koja procedura vama najviše odgovara.