14 јан Menopauza: uzroci, simptomi i terapijski pristupi

Menopauza je period u životu žene koji počinje nakon prestanka menstruacije duže od 12 uzastopnih meseci. Učestalost menstrualnih ciklusa obično počinje da se smanjuje u roku od nekoliko meseci ili godina pre njihovog konačnog prestanka, ali je moguće da menopauza nastupi i iznenada.

Prosečna starost žene kada nastupa menopauza je oko 50-51 godina, ali na individualnom nivou uveliko varira, u rasponu od 41 do 57 godina. Prema poslednjim procenama, oko 1,2 miliona žena u našoj zemlji je u menopauzi, a godišnje 50-60 hiljada uđe u ovaj period spontano, a oko 4 hiljade – kao rezultat operacije.

Menopauza je prirodni deo procesa starenja i uglavnom je posledica progresivnog smanjenja nivoa hormona estrogena sa godinama. U relativno retkim slučajevima javlja se pre 40. godine i tada govorimo o prevremenoj menopauzi ili prevremenom otkazivanju jajnika.

Uzroci menopauze: pitanje vremena

Menopauza je uzrokovana promenom ravnoteže polnih hormona u telu žene. Sa godinama, jajnici počinju da luče sve manje estrogena i mesečno oslobađanje jajnih ćelija prestaje.

Postoji i tzv. preuranjena ili rana menopauza, koja se može javiti u bilo kom životnom dobu, a vrlo često su uzroci nepoznati.

Ponekad menopauza može biti uzrokovana lečenjem, npr. hirurško uklanjanje jajnika (ovariektomija), neke terapije za karcinom dojke, hemoterapija ili terapija zračenjem. Takođe može biti posledica osnovnog zdravstvenog stanja kao što je Daunov sindrom ili Adisonova bolest.

Niste svoji kada ste u menopauzi: nemirni simptomi

Gotovo da nema žene u menopauzi na koju ne utiču njene karakteristične manifestacije. Dužina trajanja i težina menopauze variraju od osobe do osobe, a ponekad mogu biti veoma ozbiljni i značajno uticati na kvalitet života. Iznenadni početak menopauze (npr. zbog onkološke terapije) povezan je sa većim rizikom od teških simptoma.

Obično se znaci menopauze javljaju nekoliko meseci ili čak godina pre prestanka menstruacije – tzv. predmenopauza. U proseku, većina njih traje oko 4 godine nakon poslednjeg menstrualnog ciklusa, ali oko 1 od 10 žena pati do 12 godina.

Promene u menstruaciji

Prvi znak menopauze obično je promena u prirodi menstrualnih ciklusa, izražena kao manje ili više obilno krvarenje. Redovnost menstruacije se takođe može promeniti i ciklusi mogu postati češći svake 2-3 nedelje ili izostati mesecima. Na kraju, menstruacija konačno prestaje.

Valunzi i noćno znojenje

Možda i najčešći simptomi menopauze, koji pogađaju veliki deo žena i mogu se rešiti nekim jednostavnim merama kao što su:

• Nošenje tanje, lakše odeće
• Održavanje niže temperature u spavaćoj sobi
• Hladno tuširanje i ispijanje hladnih napitaka
• Upravljanje stresom
• Izbegavanje potencijalnih provokatora kao što su začinjena hrana, kofeinska i alkoholna pića, pušenje
• Redovna fizička aktivnost i kontrola telesne težine

Ako su valunzi i znojenje jači ili češći, vaš lekar može razmisliti o prepisivanju hormonske supstitucione terapije (HST). HST možda nije pravi izbor za vas ili možda nećete želeti da ga uzimate zbog mogućih neželjenih efekata, u tom slučaju možete da razgovarate sa svojim lekarom o alternativnom pristupu zasnovanom na fitoestrogenima.

Više o ovom simptomu možete saznati u našem posebnom članku o valunzima tokom menopauze.

Promene raspoloženja

Mnoge žene doživljavaju promene raspoloženja, napade anksioznosti i razdražljivost na početku menopauze. Oni se mogu rešiti nekim merama samopomoći kao što su dovoljno odmora, redovno vežbanje i opuštajuće aktivnosti kao što su joga, tai či i meditacija.

Pored toga, može vam biti pružena terapijska pomoć u vidu hormonske supstitucione terapije, fitoestrogena i kognitivno-bihevioralne terapije. Kada se dijagnostikuje depresija, moguće je uzimati antidepresive po preporuci lekara.

Smanjena seksualna želja

Nije neuobičajeno da osetite smanjeno interesovanje za seks tokom menopauze, ali HST ili estrogen biljnog porekla mogu pomoći da se prevaziđe ovaj simptom.

Neki stručnjaci preporučuju lokalnu upotrebu transdermalnog testosteronskog gela u predelu abdomena ili natkolenice. Testosteron je polni hormon (koji se naziva i „muški“) koji igra važnu ulogu u seksualnoj želji kod oba pola. Njegova upotreba može izazvati neželjene efekte kao što su akne i neželjen rast dlaka.

Vaginalna suvoća i nelagodnost

Kao rezultat menopauze, vagina često gubi veliki deo svoje sposobnosti da se samovlaži, a to je povezano sa bolom, svrabom i nelagodnošću. U takvim slučajevima lekari propisuju preparate estrogena, koji se primenjuju vaginalno u obliku vaginaleta, krema ili specijalnih prstenova.

Potpuno su kompatibilni sa HST ili terapijom fitoestrogenima i obično se koriste na neodređeno vreme, jer prekid dovodi do ponovnog pojavljivanja simptoma. Možete pronaći preparat ili alternativu u obliku lubrikanta koji su dostupni bez recepta u apotekama i specijalizovanim prodavnicama.

Smanjena gustina kostiju

Žene u menopauzi su pod povećanim rizikom od osteoporoze, stanja povezanog sa niskim nivoom estrogena i koje karakteriše smanjena gustina kostiju i lomljivije kosti. Rizik od osteoporoze se može kontrolisati:

• Hormonska supstituciona terapija – HST može sprečiti smanjenje gustine kostiju, iako njen efekat nije trajan nakon prestanka
• Fitoestrogeni – oponašajući delovanje estrogena u telu, oni takođe mogu pomoći u ublažavanju ili neutralisanju efekata njegovog prirodnog smanjenja
• Zdrava ishrana zasnovana na puno voća, povrća i adekvatnih izvora kalcijuma kao što su mleko i mlečni proizvodi
• Izlaganje sunčevoj svetlosti – sunčevo zračenje stimuliše stvaranje vitamina D, koji pomaže u apsorpciji kalcijuma. Ova mera je povezana sa brojnim zdravstvenim rizicima, pa mnogi stručnjaci preporučuju uzimanje vitamina „sunce“ kao suplementa
• Uzimanje suplemenata kalcijuma i/ili vitamina D u slučaju nedovoljnog unosa hrane i nedostatka izlaganja suncu ili upotrebe kreme za sunčanje
• Prestanak pušenja i ograničenje alkohola

Ostali simptomi

Menopauza može biti praćena nizom drugih simptoma, uključujući:

• Poremećaji spavanja koji doprinose osećaju umora i razdražljivosti tokom dana
• Problemi sa pamćenjem i koncentracijom
• Glavobolja
• Lupanje srca – osećaj ubrzanog rada srca
• Ukočenost i bol u zglobovima
• Smanjena mišićna masa
• Ponavljajuće infekcije urinarnog trakta

Naš savet je da se konsultujete sa svojim lekarom ako osetite anksioznost ili rane simptome menopauze (žene mlađe od 45 godina).

Terapijski pristupi u menopauzi: lekovi ili biljke?

Pošto menopauza nije bolest, nije joj potrebno lečenje u klasičnom smislu. Terapija može biti neophodna samo u prisustvu teških simptoma koji pogoršavaju kvalitet vašeg života i ometaju normalno funkcionisanje u svakodnevnom životu.

Hormonska supstituciona terapija (HST)

Ovo je standardni pristup za rešavanje simptoma menopauze, sa ciljem uspostavljanja hormonske ravnoteže i smanjenja rizika povezanih sa menopauzom.

Pošto je većina tegoba u menopauzi posledica niskog nivoa estrogena, ovo je prioritetni hormon koji treba zameniti. Progesteron je još jedan hormon koji se često koristi za zaštitu sluzokože materice od zadebljanja koje je rezultat HST.

Hormonska supstituciona terapija se pokazala efikasnom u ublažavanju većine simptoma menopauze, uključujući valunge, vrtoglavicu, bolove u zglobovima, razdražljivost i suvoću vagine. Takođe može doprineti prevenciji osteoporoze. Međutim, neke vrste HST su povezane sa povećanim rizikom od karcinoma dojke i tromboze (krvnih ugrušaka) kod nekih žena. Zato je važno da sa svojim lekarom razgovarate o odnosu između rizika i koristi u vašem konkretnom slučaju na osnovu vaših individualnih faktora rizika za ova stanja. 

Komplementarne i alternativne terapije

Zbog mogućih rizika, mnoge žene traže alternativu hormonskoj supstitucionoj terapiji u vidu biljnih lekova i bioidentičnih (prirodnih) hormona koji sadrže fitoestrogene. Mnogi od njih su testirani u kontrolisanim uslovima i pokazuju odličan profil bezbednosti i efikasnosti, koji je često uporediv sa HST. Informacije o različitim mogućim rešenjima u ovom pravcu možete pronaći u našem članku o biljkama za menopauzu. Bez obzira na to kojoj od dve vrste terapije ste skloni, razgovarajte sa lekarom, koji vam može biti od pomoći u izboru pravog pristupa ili kombinacije pristupa za postizanje optimalnog efekta u vašem konkretnom slučaju.

---